Էջ:Թումանյանի ԵԼԺ հ6.djvu/75

Այս էջը հաստատված է



Համլետ

«Օ՜, ես ձեր միակ խեղկատակն եմ. մարդ ի՞նչ պետք է անե՝ բացի ուրախ լինելուց. տես, ի՜նչպես մայրս ուրախ է երևում, և երկու ժամ չկա, որ հայրս մեռել է։

Օֆելիա

Ոչ. երկու անգամ երկու ամիս է, իշխան.

Համլետ

Այդչափ երկա՞ր. թող ապա սատանան սև հագնի, որովհետև ես մի ձեոք սև սամույր պիտի հագնեմ», և այլն (էջ 108),

Ռուսերեն թարգմանություններն ասում են.

Кетч. Так давно! пусть же сам черт носит траур, я же наряжусь в соболя, и т. д.

Кан. Так давно? Пусть если так, сам черт облекается во все черное, я буду носить одежды не иначе, как самых ярких цветов, и т. д.

Крон. ...Так, пусть же сам Сатана ходит в трауре; я же надену соболью мантию.

Гнед. ...а я наряжусь в соболя, и т. д.

Сокол. ...а я облекусь в подбитую соболем мантию!

Դուրս է գալիս նախերգանք ասող դերասանը և մի շատ կարճ նախերգանք է արտասանում։ Համլետն ասում է.

«Այսքա՞ն, այս մի նախերգա՞նք է, թե մի մատանու սկբունք» (էջ 110).

Кетч. Что же это-пролог, или надпись колечка?

Гнед. ...надпись на кольце?

Кан. ...девиз на перстне?

Сокол. ...надпись на перстне?

Крон. ...надпись кольца?